Арма Србија - 19. 02. 2021. - Операција Боби Сенд Спасење

Белфаст, Северна Ирска
10.05.1990. године
16:00

ПОЗАДИНА
1542. године Хенри VIII је проглашен за краља Ирске. Од тог момента Енглези су током своје владавине над острвом наметали свој језик, културу, обичаје па и религију али никад нису успели да промене тврдоглави Ирски менталитет. Енглези су од 1690-их почели да спроводе такозвани Протестантски успон с циљем смањења удела Ирског католичког становништва. Ова политика је настављена и у наредним вековима владавине, а Ирци су се осећали дискриминисано јер су досељени Енглези, иако мањина, ипак држали већину земљишта и имовине док су локални католички Ирци углавном били третирани као грађани другог реда.
Године 1919. почиње Ирски рат за независност који се водио до 1921. године. Ирски рат за независност трајао је све до 1921. године када је према британском закону Ирска подељена на две дела, и тада настаје Северна Ирска, која постаје саставни део Уједињеног Kраљевства.

До 1960. године стање у Ирској је било релативно мирно, када због дискриминације католика од стране протестаната (ројалисти, поборници круне и Уједињеног Kраљевства) избијају протести и побуне коју протестанти на челу са Алстерским лојалистима силом покушавају да угуше уз помоћ Краљевске полиције Алстера. Сами протести су даље кулминирали све већим насиљем кад се 1969. године са циљем гушења протеста ангажују британске трупе.
Од момента ангажовања британских трупа у Северној Ирској са циљем гушења протеста сукоби су још више кулминирали када се поново формира Ирска републиканска армија која улази у поновну борбу за ослобођење од енглеске окупације и уједињење целе Ирске.

У оквиру своје борбе ИРА је у почетку своје деловање усмеравала на одбрану католика и територија где исти живе, да би 1970. године своје активности усмерила и на герилски рат против британске армије. У том рату добро наоружана, бројчано велика, и са установљеном војничком хијерархијом ИРА своје акције усмерава како на рурална тако и на урбана подручја. Такође, поред ових борби организују своју борбу и постављањем експлозива на њима важна стратешка места у Северној Ирској и Енглеској а против војних, економских и политичких циљева.
30. јануара 1972. године је дан познатији као Крвава недеља, кад је од стране британских војних јединица извршен масакр над 26 цивила који су у протестном маршу исказивали незадовољство против незаконитих суђења припадницима ИРА. Многи од страдалих су убијени док су бежали од војника или док су помагали рањенима. Војници који су извршили масакр су били прападници 1 ПАРА и овај догађај је у низу других проузроковао још већу регрутацију људи у редове ИРА и даљу борбу против енглеских окупатора.

ОПЕРАЦИЈА:
У оквиру своје герилске борбе ИРА је интезивирала своје акције у и око Белфаста, града у Северној Ирској. У самом Белфасту британске јединице су направиле своју базу, која је уједно и логистички центар за борбу против ИРА-е на територији Северне Ирске. По извештају припадника ИРА стационираних у Белфасту дошло се до сазнања да је британска армија упутила један конвој помоћи у виду технике и наоружања у град Лурган који се налази југо западно од Белфаста и да се у луци у Белфасту налази додатна опрема спремна за покрет на непознату локацију. Наређење за извршење овог задатка поверено је 2. батаљону 1. чете Белфаст Бригаде ИРА, која је приликом извршења задатка претрпела велике губитке. Команда 2-ог Батаљона је добила информације од цивилног станивништва који подржавају акције ИРА да је 1. чета успела да дигне неку технику у ваздух у Луци у граду Белфасту, да се чула јака експлозија. Такође добијена је инфромација да се на две локације (око луке и у самом граду) налазе опкољени преживели чланови 1. чете које британска армија покушава да ухвати живе како би дошли до информација о пољу деловања Белфаст бригаде.

Команда Белфаст бригаде је одмах издала наређење да се муњевитом акцијом упадне у Белфаст, који су британске снаге почеле да блокирају, и да се пре доласка појачања британским снагама, извуку преживели саборци.